Reč dve o japanskim traktorima, dedinoj Ladi i Kvadraturi kruga

Dragi dnevniče

Evo ne napisah ništa već sedam dana, bila mi je tastatura na remontu, srećom pa je danas stigla. Inače za tih sedam dana se ništa naročito nije dešavalo. Do danas. Ako je juče bilo smooooor, za ovaj dan ne mogu da kažem da je bilo baš tako. Nije bio smor samo zato što je dan bio užasno naporan. A šta bih radio da je školska godina krenula 1. septembra, što je bio običaj ranije? Oni kreteni prosvetari rešili su da štrajkuju opet jer su im plate povećane samo 40 posto, a nisu im ispunjeni zahtevi za skraćenje časova na 15 minuta. S obzirom da su jaki kao crna zemlja, može im se. Vlada će im sigurno izaći u susret. I to verovatno na štetu poljoprivrednika, kojima su kupljeni japanski traktori pre par nedelja. Poljoprivrednici su  ionako u manjini, a i obradive zemlje gotovo da nema ali se još nekako trzaju. U Vladi su rekli su da će te traktore prodati nekim Mađarima, a za kintu obogatiti budžet prosvetara. Sve to je uzburkalo ogorčene poljoprivrednike, kojima su traktori sve i svja, pa je Vlada našla kompromis i kupila poljoprivrednicima bonove za hranu u Mek Donaldsu. Naravno, novac za to je uzajmljen od Kineza koji će zauzvrat dobiti prostor Nacionalnog parka Kopaonik (inače jedinog našeg parka), za izgradnju nekih fabrika tekstilne industrije. I tu se niko nije bunio jer na Kopaoniku već 25 godina nije nikla bukva, a kamoli bor, pa nam je sav taj korov tamo stvarno bio nepotreban, a i preti epidemija od navale mutiranih pacova. Najvažnije od svega je da je sve nas, pa tako i mene obradovalo to što je raspust potrajao. Mogao je još malo, ali dosta i ovako. Ipak obradovalo me je to što je profesor nuklearne fizike otkazao dolazak na časove prve dve nedelje. Kažu da je zakasnio na avion za Egipat, pa je morao godišnji odmor da iskoristi baš u septembru. Ministarstvo mu je izašlo u susret jer je zapretio štrajkom glađu, a zna se da se kuburi sa stručnim kadrom. Njihova ucenjivačka politika sve više prevazilazi granice podnošljivog. Deda kaže da nisu više normalni i da on nije učio nuklearnu fiziku u gimnaziji i da je onu običnu fiziku učio tek od šestog....strašno, kakav debilizam. Prvi dan u školi nije bio loš. Kao i svaki drugi prvi dan. Naša gimnazija je tek na 35. spratu, jer su do 30. sprata kineski tržni centri, na 31. je laboratorija za nuklearnu fiziku, kabinet za fizičku hemiju, odsek za vanzemaljska istraživanja i kloniranje ovaca i krokodila. Tek onda ide naša škola, pa tek ostale stručne. Srećom pa lift radi punom parom. Stvarno je problem dolaziti u školu u septembru i to u skafanderu. Zdravstvena organizacija je izričito naredila to zbog one havarije u nuklearci u Bugarskoj...jebiga, sreća pa je danas bilo nešto hladnije, što nije uobičajeno za septembar, tek 35 stepeni. Leto je zato bilo zajebano, preko 70 Celzijusovih, a index UV i gama zračenja je išao i do 14, tako da doktori nisu preporučivali izlazak napolje bez maske za varenje. Jedva čekam decembar da se spusti ispod 20, tada skafanderi i neće biti problem. Decembar sa nestrpljenjem iščekujem i zbog zezancije, jer je razredni najavio ekskurziju! Neka škola u prirodi i te fore. Sneg sam video svega par puta pa škola organizuje ekskurziju na Alpe, međutim, ako tamo ne bude snega, moraćemo na Grenland, ali je to skuplja varijanta. I da vatamo ribu sa Eskimima, što reče Srele! Hehe Srele je najjači lik u odeljenju, prava komedija, i priča kroz nos, ma skroz je smešan. Kaže da je to zbog devijacije od rođenja. Devojke se lože na Holandiju i pominju Amsterdam, gondole i ta sranja...deda kaže da je Venecija bila dobra što se toga tiče, ali otkad je Amsterdam pod vodom, Venecija više nije zanimljiva. Gimnazija ko gimnazija, odeljenje ko odeljenje. Ima nas čak sedamnaest, a od toga su petorica Kineza. Imamo osam devojčica. Par njih su veoma anoreksične i imaju tridesetak kila sa sve maskom za varenje. Inače, pohađaju školu za manekenstvo. Zadnji put su pojele jednu plazmu na fešn viku u Tirani, pre 2 nedelje. Jedna ima čak sve zube. To je neki prvi utisak...šta znam, nisu loši drugari, ali svi bre džigljavi, ja sam sa svojih 196 centimetara najniži...naravno, ukoliko ne računam one pametnjakoviće štrebere koji nisu naš uzrast. To su oni dvojica sa po 11 godina. Oni su završili 5,6, 7. i 8. razred za godinu i po. Baš vunderkindovi neki. Ne koriste školske kompove jer imaju neke svoje koje su sami pravili. U principu, ok su likovi.

               Na putu do škole naleteo sam na gomilu ljudi koji su nosili transparente Ko je ubio Slavka Ćuruviju, gomila omladine, mahom pijane ko guzice. Meni je delovalo kao da se snima neki dobar film, pa sam vikao sa njima, ko zna možda se pojavim kao statista. U gomili ko za inat sam naleteo na Žileta komšiju koji mi je na pitanje: Kakva je ovo gungula?, odgovorio da nema pojma ko je taj lik i da su im neki ludi novinari organizovali skupljanje i dali tone alkohola da se dernjaju na ulici. Žiletovi obrazi su bili rumeno modri od etil alkohola koje je cedio kroz njegova 4 zuba, ali mu je merač na njegovom satu još uvek pokazivao 67 promila u krvi. On je savestan alkoholičar i zna granicu, sve dok merač ne pokaže 70 promila, on ne staje. Gucnuo sam i ja malo, čisto da ga ispoštujem. Nije Žile sisao vesla, zna on...ipak meni je etil alkohol nekako jak, više volim u takvim prilikama da pijem Šangaj Vodku. Kad igram igrice, popijem i po dva litra, ali se retko napijem, jer je blaga. Deda kaže da su votku nekada pravili Rusi, mada on mlati gluposti, koliko ja znam da su votku brendirali Kinezi kao svoj nacionalni proizvod.

                 U kući je uglavnom sve po planu. Ćale je konačno ubedio kevu da počnemo da pijemo pivo, jer je voda opet imala visok nivo žive i olova, a sokovi sa enormnih 4 posto voćnog soka su mu, kako on kaže, jako sumnjivi. Ćale je baš radikalan, on se čak i kupa u pivu. Rekao mi je da se pošto poto prebacim na taj sok od veštačkog ječma, jer od voćnih sokova nema vajde i nisu zdravi, čuo je kako je nekom liku izraslo treće uvo, dok je pio sok od banane. Mada ja ne verujem. Moj mlađi brat je postao nepodnošljiv, i on je krenuo isto u 1. razred, samo osnovne škole.  Juče mu je bio rođendan, napunio je 7 godina, pa smo jeli tortu. Za rođendan je dobio kućnog ljubimca, majmuna Miška, koji se non stop pentra po bananama i pri tom se nenormalno češe. Šta da radimo, istrpećemo ga....Brat ko brat, hvata ga pubertet i ta sranja, mutira mu glas, skroz je hiperaktivan. Išli smo i kod komšije na čast, dobio je blizance, ali je jedno crnče pa mu uopšte nije jasno kako. On je bled ko krpa, a žena Slavka mu je iz Banje Koviljače. Jedan njegov kolega sa posla je skoro dobio kosooko dete, ali ko mu je kriv kad je zakazao venčanje preko interneta, pa je tek u opštini video da mu se žena ustvari i ne zove Mira već Li Đing Jao. Posle je već bilo kasno, jer su prasići već bili zaklani i stavljeni na ražanj. Ali ko mu je kriv kad se ženio preko fejsa? Uglavnom, mi smo komšiji cepali skafander danas, tako se valja, a još kad je dobio poziv da gostuje u Kvadraturi kruga zbog svog fenomena, pa nije bilo srećnijeg od njega!

                     Slabo izlazim napolje, sem kad padne sitna kišica i gradom se proširi prijatan miris sumpora, ali i to retko. I kad izađem uglavnom levitiram, ne gazi mi se beton, a i ne prljaju mi se nove antigravitacione Air Max patike. Mada nam je profesor fizičkog zabranio da dolazimo u njima i stvarno razmišljam da ne izaberem fizičku kulturu kao izborni predmet...Profesora je mrzelo da dolazi na čas, pa nam je poslao na fejsu invajt za fizičko, ali ja ću još koliko večeras da kliknem na Not Attending. Koji će mi đavo?Ostali profesori su baš ok.  Profesor Kineskog  Li Ksijao Peng je stvarno kul lik, već 40 godina živi u Srbiji, ujedno predaje i Srpski jezik, koji je od ove godine izborni predmet.

Danas su nam opet dolazili oni Rusi, kustosi iz Ermitaža iz Sankt Petersburga i tražili dedinu Ladu Samaru kao muzejski eksponat. Deda je do te mere tvrdoglav, još jedva na noge ustaje, a kamoli da vozi Ladu. Jebala ga Lada. Ionako radi na neku naftu koje već nema dobrih dvadeset godina. Rusi su nam ovoga puta ponudili 125 miliona dinara i 50 ari na Marsu, ali deda ni da čuje. Ćale kaže da ni tih hiljadu i po evra, koliko nude nije, ništa naročito, ali bolje išta nego ništa. Deda tvrdoglavo odmahuje glavom, keva se nervira, ćale psuje, a ja kuliram...Lada nam se popela na glavu i ona je, bar za sada, najveći uzrok narušavanja međuljudskih odnosa u porodici. Deda nam kaže da smo vrdnuli u pamet i da je njegov otac iako rođen u jeku neke Černobilske katastrofe, opet bio normalniji od svih nas zajedno. Ćale se nervira jer  su polonijum i radijum ponovo poskupeli,  a zna se da kola ne idu na vazduh. Zato je rešio da mi udari veto na vožnju mog mini šatla, jer smo prestali da kupujemo uranijum kao gorivo. On je deficitaran i ovako, za par godina ga neće biti u prirodi, ali ga Kinezi već prave veštački u laboratorijima, tako da nema zime. Dok je nama uranijuma, vozićemo se do mile volje. Povrh svih problema, ćaletu se pokvario onaj Tošibin robot za branje banana i pomorandži u voćnjaku, pa ga je odneo na remont. Proklinjao je i Tošibu i Japance i zarekao se da će odjebati žutaće i da će od sad samo kod Rusa kupovati tehniku i robotariju. Mi smo zato morali sami da oberemo ono što je ostalo banana, dok ne uhvati onaj oblak iz Bugarske i ne potruje i nas i banane.

                   Vesti i politika me stvarno slabo zanimaju, znam samo da je danas glavna vest da je Moldavija konačno pristupila Ruskoj uniji, posle mnogo ubeđivanja i otimanja i od strane Rusa i od strane Evropske unije. Tako je Srbija ostala jedina nesvrstana zemlja na Starom kontinentu, a to će bogme potrajati jer se oko nas više niko i ne otima. Ipak, da stvari kreću bolje pokazuje i to da je danas ministar ekonomije najavio otvaranje novih proizvodnih pogona u cilju zapošljavanja mlade radne snage, tako da bi se problem nezaposlenosti, koji je u Srbiji zastupljen, deda kaže već vekovima, bio sveden na neki podnošljivi minimum. Tako je ministar svečano otvorio dva pogona za obradu i reciklažu ljudskog izmeta, tako da će posao dobiti puno mladih inženjera mahom prehrambenih tehnologa. Ćaleta je jedino to danas uspelo da oraspoloži, pa me je potapšao po ramenu  rekavši: Samo ti uči sine, vidiš, ide nabolje, ide nabolje...Kad već pričam o politici da pomenem da je počela i izborna kampanja! Biće ludila,  TV će vrveti od političkog marketinga, sve u šesnaest...po anketiranju javnog mnjenja najviše mandata trebalo bi da dobije Svesrpsko-vaskolika-demokratska stranka koja se zalaže za ulazak Srbije u Evropsku uniju. Politički analitičari kažu da je tu odmah iza i Kineska socijalistička partija, dakle sva je prilika da će se žuteti u skupštini, kako god okreneš. Nekako se ipak naslućivalo da su Kinezi jaki jer već 5 godina zvanično nisu nacionalna manjina. Srbi traže veću autonomiju u Vojvodini, bilo je i protesta, a skandal je kulminirao na Svetskom prvenstvu u vaterpolu gde su srpski igrači odbili da nastupaju za reprezentaciju Vojvodine u polufinalu protiv Mađara...kad smo već kod sporta, najavljeno je da će turniri Četiri skakaonice biti održani na Andima, Himalajima, Kavkazu i Fudžijami, jer u Bavarskoj, Austriji i Nemačkoj, po rečima meteorologa, neće biti snega ni za jednog sneška a kamoli za ski skokove. Vimbldon je opet otkazan jer ponovo nije nikla trava, a glavni direktor turnira je podneo neopozivu ostavku. Američka štafeta u plivanju je za dlaku izbegla diskvalifikaciju sa Panameričko-indijskih igara, jer su im konstatovane rožnate izrasline nalik perajima u dužini od 2,8 cm, što je za dlaku od dozvoljenih 3 cm. Amerikanci su pukli totalno, povrh svega je onaj ludi Jamajčanin pobedio njihovog crnju na 100 metara i još trčao 7.42, oborio bi i svetski rekord samo da je hteo.U kladionicu sam svratio tek onako, igraju se kvalifikcije za Evropsko prvenstvo u fudbalu. Odigrao sam keca na Kataloniju protiv Južne Osetije i Baskija – Vatikan od dva do tri. Hteo sam i naše da igram ali je reprezentacija odložila svoj meč protiv Korzike zbog neadekvatne infrastrukture. Samo naši stadioni nisu pokriveni, dok u celoj Evropi imaju pokretne krovove. Mi smo ponudili kompromisno rešenje, da se na Marakani igra meč u skafanderima što su Korzikanci odbili...paćenici. Trebalo je da ih potamane Francuzi još pre 10 godina, al kasno sad...

                  Bilo je turbulentno ovih 7 dana, a ako se nešto nesvakidašnje desi, svakako ću apdejtovati svoj dnevnik. Mislim da stvarno nema potrebe da maltretiram svoj tačskrin svakog dana, ako se već ništa ne dešava, što bi rekao moj deda, samo stojimo u mestu i ne pomeramo se. Dobro, njega je davno ubio pesimizam, pa pokušava i nas time da ubije i još kaže da je sve otišlo u propast i da je znao da će ovako biti. Kaže, predvideo neki vidovnjak Sukarno, još pre 100 godina, a sad se svi grabe za njegove spise. Ma da, kako da ne...

24.09.2098.