Probudio se prilično mrzovoljno, sa glavoboljom, iako vidno nenaspavan, izašao je iz kreveta i ubrzo bio na nogama...a mogao je spavati bar još 2 sata da nije procenio da je to jako besmisleno, a i ne priliči mu, iako je vikend. Tako već četrnaesti dan. Pre nego što se obukao i raspremio krevet, palcem na desnoj nozi je uključio računar koji je ispuštajući čudne zvuke, više ličio na usisivač. I danas je rešio da ne doručkuje, samo je popio brufen i opet je procenio da je ekonomičnije sačekati ručak. Ipak čalabrcnuo je, onako s nogu, par parčića buđave salame i još buđavijeg hleba i, zalupivši vrata od frižidera, odjurio nazad u sobu i seo za računar. Danas je stočetrnaesti dan kako je bez interneta i već je bio prilično ubeđen da će pre osedeti ili videti Halejevu kometu pre negoli dobije svoj paket za ultra super mega brzi internet koji je naručio...još pre 114 dana. Filmove sa svih DVD diskova je odavno odgledao…neke čak i do četrnaest puta. I zna ih napamet. Ali se setio da ponovo presluša onu omiljenu pesmu koja mu se već 14 dana vrzma po glavi...to je i uradio...nije ni sanjao da će mu glupa mašina dosaditi i da će morati da se, kao i prethodnih dana, zadovoljiava televizijom. Tek što je pronašao daljinac, palcem na desnoj ruci uključio je TV, uzeo pivo iz frižidera i zavalio se u krevet. Tako već četrnaesti dan. Imao je dobro istreniranu desnu ruku i reflekse tako da je svih četrnaest programa na daljincu uspevao da obrne dok trepneš okom. To je ponavljao ciklično, bezuspešno tragajući za onim što će mu privući pažnju…ličio je na pravog TV manijaka, neprestano stiskajući daljinski. I tek pošto je osetio da mu desna ruka trne, spontano se zaustavio na onom kanalu koji je bio najšareniji i najobojeniji. Baš je uleteo na pola emitovanja rijaliti šou-a Gledaj gusku biraj ćurku i to mu je čak delovalo smešnije od silnih video klipova sa musavim i neočešljanim Cigom adolescentom-delinkventom koji na nagovor par pajsera iz ulice pokušava da izgovori reči tipa otorinolaringolog, karburator, filadendron, šoferšajbna, linoleum i gotovo uvek pogreši ili se zbuni zbog kamera. Ali opet, TV manijak nije mogao ni 2 minuta da izdrži, a da ne promeni kanal. Promenio je, ali se neprijatno iznenadio . Ne zbog flaše piva koju je rutinski “ ispraznio ” (imao ih je još u frižideru), već kada je ugledao debilnu voditeljku iskolačenih očiju koja još od deset ujutru zapomaže u nadi de će neko okrenuti čudesni broj na ekranu i pogoditi zagonetnu reč. TV manijak je bio jako bistar, i čak pod napadom glavobolje uspeo je da sastavi dobitnu reč dok si rekao keks. U tom trenutku njoj je glas već mutirao ali je to nije sprečavalo da maše crvenim novčanicama dok su beznadežni slučajevi, mahom penzioneri, sa druge strane žice uglavnom slali netačne odgovore... i opet nije izvučena glavna nagrada, već četrnaesti dan, pomisli u sebi TV manijak i , dok je uveliko ispijao svoje drugo pivo, promenio je kanal. Opet je naleteo na rijaliti šou sadržine: Menjam sina, ćerku, svastiku, snaju, zaovu, jetrvu, kuče, mače, muškatle, devera, pašenoga, kuću, okućnicu, livadu, šporet Smederevac, teglu ajvara, slatko od kupina, motokultivator, motiku i ašov...pokušao je da odgleda bar 5 minuta, ali je već počela da ga boli glava od učesnika rijaliti šou-a, kako od njihove pojave, ponašanja, tako od suve inteligencije koja isijava iz njih. I opet je upotrebio daljinac.Ovoga puta je na malom ekranu ugledao debelog vidovitog tarot majstora u mantiji, proricača sudbine sa diplomom Stomatološkog fakulteta i nedovršenim doktoratom na Fakultetu za fizičku hemiju. Upravo je nekom nesrećniku pogađao ispitna pitanja iz anatomije za septembarski rok. Od same pomisli na septembarski rok TV manijaka je glava još jače zabolela pa je refleksno promenio kanal, otvorivši i treće pivo. Dok je cugao pivo, krajičkom oka je gledao zvezdu domaceg jet-seta kako vrši veliku nuždu na improvizovanoj livadi (proplanku), dok su ostali kopali bunar tražeći vodu, a neki iz dosade tucali kamen. Međutim čak ni Svinjac-Njiva-Kokošinjac mu nije privukao pažnju, ali mu je ipak bio zanimljiviji od onog drugog rijaliti šou-a gde su učesnici totalni anonimusi, gilipteri, neandertalci, hohštapleri, mentalno oboleli, debili, mamlazi, budaci, lopate, prirodno odbareni i perspektivni porno glumci koji su spremni da svoju lojalnost iskažu tako što će na polnom organu istetovirati ime svog vrhovnog božanstva koje ih svakodnevno poziva na ispovedanje milionskom auditorijumu. Baš mu je bilo neobično kako neko ko peva u isto vreme misli zlo. TV manijak je ipak, u tom pogledu, voleo ulogu voajera i redovno je pratio, slučajno ili namerno, pojavljivanje nečijeg dupeta, budale, vagine, sisa i ostalih atributa ispred kamera.On je svakako te imbecile sažaljevao, ali je više puta razmišljao o tome kako uzeti gomilu evra, a ne raditi ništa pametno i po mogućstvu praviti se glup, ako to već nisi. Već je počeo nekontrolisano da prazni flaše piva, zaboravivši na ručak, a glavobolja je postajala izraženija. Još nervoznije je menjao kanale u nadi da će konačno pronaći nešto, međutim naleteo je samo na loknastu voditeljku koja se neprestano i jako iritantno cerekala dok su verni gosti Roki, Badža, Žika i Bulidža skidali vola sa ražnja, a babetine iz publike otimale oko plećke, na šta je publika , po automatizmu, sinhronizovano aplaudirala. TV manijak je bezuspešno pokušavo da shvati smisao i svrhu te TV emisije ali mu nikako nije uspevalo. Od silnog voditeljkinog cerekanja glava je bolela još jače, dok ga je Badžino podrigivanje iritiralo do besvestii. Nije se mnogo dvoumio, posegao je za brufenom...i još jednim. Zalio je pivom (koje je već poprimilo temperaturu okolnog prostora), intenzivnije je menjao kanale, nervirao se i udarao šakom o zid i glavu, naizmenično. Vreme je lagano prolazilo, a na TV-u su se smenjivali mediokriteti, vidovnjaci, Roki, brkati porno glumci, svastike, zaove, penzioneri, svinjci-kokošinjci, Bulidža, motike, vagine, a on je polako padao u trans...počeo je da halucinira , izgubio je pojam o stvarnosti, imao je utisak da je ušao u TV kutiju . Bacao je baterije od daljinca, pivske flaše, čupao kosu, iznad glave su mu lebdele crvene novčanice, budaci, Ciga delinkvent, slatko od kupina, tarotolozi, motokultivatori, govno na proplanku, baba sa plećkom, dok mu je u glavi odzvanjalo tucanje kamena, cerekanje, podrigivanje...
19:14, Njegova soba
Nije ni primetio kada je zaspao, ali je buđenje po njega bilo veoma bolno. Mrzovoljno je odlepio svoju glavu sa jastuka, obrisao povraćku sa obraza, pogledao oko sebe...bio je srećan sto je ispovraćao samo krevet. Mirno je pospremio sobu, pokupivši ostatke od razbijenih flaša koje su zajedno sa tablom brufena i daljincem završile u kanti za smeće. Obuo je poluprogledale patike, na tavanu je našao staru izlizanu košarkašku loptu (još uvek upotrebljivu) koju nije koristio još od 2001. kada smo bili Evropski prvaci u Turskoj (tada je on imao tek 14 godina). Sišao je niz stepenice, uzeo jabuku sa frižidera, sočno zagrizao, izašao i krenuo ulicom njemu nepoznatog junaka, veselo tapkajući loptom o trotoar. Obuzeo ga je osećaj neizmerne sreće, ličio je na nekog ko je upravo pušten na slobodu nakon 14 godina tamnice. Pojeo je jabuku i onako basketaški je bacio u kantu. Na košarkaškom terenu nije bilo nikoga, sem njega...i razbijene pivske flaše. Ubacio je trojku za početak, udarci lopte o beton su odzvanjali kao eho.Odjednom, zabljesnula ga je neka svetlost. On se samo osmehnuo videvši upaljene reflektore. Nije se obazirao na mrak koji je već odavno pao...
19:14, Njegova soba
Nije ni primetio kada je zaspao, ali je buđenje po njega bilo veoma bolno. Mrzovoljno je odlepio svoju glavu sa jastuka, obrisao povraćku sa obraza, pogledao oko sebe...bio je srećan sto je ispovraćao samo krevet. Mirno je pospremio sobu, pokupivši ostatke od razbijenih flaša koje su zajedno sa tablom brufena i daljincem završile u kanti za smeće. Obuo je poluprogledale patike, na tavanu je našao staru izlizanu košarkašku loptu (još uvek upotrebljivu) koju nije koristio još od 2001. kada smo bili Evropski prvaci u Turskoj (tada je on imao tek 14 godina). Sišao je niz stepenice, uzeo jabuku sa frižidera, sočno zagrizao, izašao i krenuo ulicom njemu nepoznatog junaka, veselo tapkajući loptom o trotoar. Obuzeo ga je osećaj neizmerne sreće, ličio je na nekog ko je upravo pušten na slobodu nakon 14 godina tamnice. Pojeo je jabuku i onako basketaški je bacio u kantu. Na košarkaškom terenu nije bilo nikoga, sem njega...i razbijene pivske flaše. Ubacio je trojku za početak, udarci lopte o beton su odzvanjali kao eho.Odjednom, zabljesnula ga je neka svetlost. On se samo osmehnuo videvši upaljene reflektore. Nije se obazirao na mrak koji je već odavno pao...
Нема коментара:
Постави коментар